Ego i Svest

Faustian_talos
7 min readMay 30, 2023

U srcu našeg bića leži misteriozno tkanje Svesti i Ega, koje se prepliće u neprestanom plesu percepcije i interakcije. Dva pitanja koja se pred nama postavljaju, “Da li su Ego i Svest jedno te isto?” i “Zašto je razvijeni Ego najzdravija psihološka institucija?” deluju kao misteriozne note koje odjekuju kroz ovaj ples.

Potreba da napišem ovaj tekst nije slučajna. Algoritmi mi izbacuju sve više sadržaja poslednjih nedelja o tome kako je Ego naš najveći neprijatelj i kako je najveći uspeh taj ozloglašeni Ego uniziti ili čak uništiti.

Pre nego što zaronimo u dubine ovih pitanja, pozvani smo da se oslonimo na mudrost koju su nam ostavili tri velika mislioca: Sigmund Frojd, psihoanalitičar i prvi psihoterapeut; Džon Serl, filozof čiji rad u oblasti filozofije uma osvetljava unutrašnje pejzaže naše Svesti; i Erving Gofman, sociolog čija su istraživanja otkrila kompleksnu dramu koja se odvija u našim svakodnevnim interakcijama.

I da, ovo je jedan od onih tekstova u kome i Ego i Svest pišem s velikim slovom jer su za našu psihu esencijalni. Kao i Nesvesno.

Sigmund Frojd, retuširanje stare fotografije — preuzeta sa sajta njegovog muzeja u Beču

Sigmund Frojd, poput marionetskog gospodara naše ličnosti, predstavlja nam Ego, SuperEgo i Id, koji su u stalnom kretanju i konfliktu, u stalnom pokušaju da ostvare ravnotežu između unutrašnjih poriva i spoljašnjih zahteva.

Džon Serl, filozof — fotografija preuzeta sa pinteresta

Džon Serl, posmatrajući Svest kao pejzaž prepun raznolikosti, vidi u njoj ne samo kolekciju misli i osećanja, već složeni orkestar iskustava koji definiše naš doživljaj sveta.

Erving Gofman, sociolog — fotografija preuzeta sa wikipedia.com

Erving Gofman, sa druge strane, otkriva nam kako ova dva elementa — Ego i Svest — nisu izolovani entiteti, već su duboko ukorenjeni i manifestuju se kroz svaku našu interakciju, svaki gest i svaki pogled koji razmenjujemo s drugima.

Kako se ovi elementi prepliću: da li su Ego i Svest zapravo jedno te isto? I, zašto je razvijeni Ego ključan za naše mentalno zdravlje? U svojoj knjizi ,,Ego i Id” (1923), S. Frojd nas vodi kroz tamne hodnike ljudskog uma, gde Ego sjaji kao biser prepoznatljivosti. On opisuje Ego kao posrednika, kao lik koji mora balansirati između zahteva Id-a, pritisaka SuperEga i realnosti spoljašnjeg sveta. Ego je, kako S. Frojd tvrdi, deo nas koji se neprestano sukobljava s realnošću, dok nastoji da zadovolji naše unutrašnje impulse na socijalno prihvatljiv način.

Nastavljajući nit ovu razmišljanja, Džon Serl, u svom delu “Misterija svesti” (1997), predstavlja Svest kao neodvojivi deo našeg doživljaja stvarnosti. Prema njemu, Svest nije samo naša sposobnost da mislimo ili osećamo, već to uključuje i naše subjektivno iskustvo sveta, naš unutrašnji pogled na sebe i okolinu. Svest je ono što nam omogućava da doživimo svet na jedinstven način, da razumemo sebe kao jedinstvena bića sa jedinstvenim perspektivama.

Konačno, Gofman, u svojoj seminalnoj knjizi “Prezentacija sebe u svakodnevnom životu” (1956), opisuje kako se Ego i Svest manifestuju u našim svakodnevnim interakcijama. Prema Gofmanu, naša interakcija sa svetom je uvek oblikovana našim nesvesnim potrebama i očekivanjima, te je naše ponašanje u svakodnevnom životu stalna predstava u kojoj se igraju različite uloge.

Ove tri perspektive omogućavaju nam da se dublje približimo našim ključnim pitanjima.

Da li su Ego i Svest jedno te isto?

I zašto je razvijeni Ego vitalan za naše mentalno zdravlje?

Upravo kroz razmišljanja ovih mislilaca, možemo da dođemo do odgovora. Ili makar da im se približimo.

S. Frojd, u svojoj knjizi “Ego i Id”, ističe važnost razvijenog Ega. Ego je taj koji je u središtu psihičkog konflikta, boreći se da uskladi instinktivne impulse sa društvenim normama i realnošću.

Iz ove perspektive, razvijeni Ego je onaj koji je sposoban da izgradi mostove između unutrašnjih želja i spoljne stvarnosti, pokazujući adaptabilnost i otpornost u suočavanju sa životnim izazovima.

Serl, sa druge strane, razmatra Svest kao ključan element našeg iskustva stvarnosti. U “Misteriji svesti”, on podseća da je Svest ono što nas čini svesnim bićima, ono što nam omogućava da budemo svesni sebe i sveta oko nas.

Svest je suštinski deo našeg bića, nešto što ne možemo odvojiti od sebe bez gubitka sopstvene biti.

Gofman, pak, u “Prezentaciji sebe u svakodnevnom životu”, ističe kako je naš Ego neprestano u interakciji sa socijalnim svetom. Naš Ego je, kako on navodi, u stalnom procesu prezentacije, igrajući različite uloge u različitim situacijama, nastojeći da se prilagodi očekivanjima koje društvo postavlja pred nas.

U ovom plesu između Ega i Svesti, između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, otkrivamo slojevitu prirodu našeg bića.

S. Frojd nam u “Ego i Id” objašnjava da su Id, Ego i SuperEgo tri različite komponente naše psihe, i da Ego ne može biti shvaćen bez razumevanja njegove povezanosti s Id-om i SuperEgom. Ego, kako on kaže, je poput konjanika koji pokušava da obuzda snažnog konja (Id), dok istovremeno sluša savete trenera (SuperEgo).

U ovom kontekstu, Ego i Svest nisu jedno te isto.

Ego je mehanizam koji nam omogućava da uskladimo svoje primitivne impulse (Id) sa društvenim pravilima i moralnim načelima (SuperEgo), dok je Svest ono što nam omogućava da budemo svesni ovog unutrašnjeg konflikta.

U svom radu, Serl se fokusira na Svest, tvrdeći da je ona fundamentalna i neprolazna karakteristika našeg bića. Prema njegovim rečima, Svest je neodvojiva od našeg doživljaja sveta. Bez Svesti, ne bismo mogli da doživimo ni svet oko sebe, ni sebe same.

Međutim, iako Svest igra ključnu ulogu u našem doživljaju stvarnosti, ona nije identična sa Egom.

Ego je, prema Serl, konstrukcija koja se formira kroz interakciju sa Svesti.

Na kraju, Gofman nam pruža perspektivu kako se ove interne dinamike odražavaju na naše socijalne interakcije. Naš Ego, kako on tvrdi, je u stalnom procesu predstavljanja i prilagođavanja, u stalnoj borbi da se uklopi u društvene očekivanja.

Ovo očekivanje dolazi od strane Svesti koja je sposobna da sagledava socijalne situacije i prilagodi se njima.

Bez razvijenog Ega, kako S. Frojd ističe, bili bismo nesposobni da adekvatno odgovorimo na te zahteve. Isto tako, bez Svesti, ne bismo bili svesni ni tih zahteva, ni naše sposobnosti da se s njima nosimo.

U kontekstu Serla, Svest je nešto što nam omogućava da shvatimo sebe i svet oko sebe.

Bez Svesti, ne bismo bili u stanju da iskusimo svoj Ego, da razumemo svoje unutrašnje konflikte i da sagledamo svoje mesto u društvu. Svest i Ego su, prema Serlu, dve strane iste medalje: jedna bez druge ne bi imala smisla a ni svrhu.

I konačno, Gofman nam pruža uvid u to kako se Ego i Svest manifestuju u svakodnevnom životu. Kroz svoju analizu svakodnevnih interakcija, Gofman nam pokazuje kako se naš Ego neprestano prilagođava socijalnim očekivanjima, dok nam svest omogućava da razumemo i procenimo te očekivanja.

U svetlu ovih razmišljanja, postaje jasno zašto je razvijeni Ego ključan za naše mentalno zdravlje.

Razvijeni Ego je onaj koji je sposoban da se uspešno nosi sa konfliktima, prilagodljiv je, otporan i svestan svojih ograničenja. To je Ego koji je sposoban da pleše s kompleksnostima sveta, svestan svojih koraka i ritma muzike koja svira.

Prvo pitanje koje smo postavili: “Da li su Ego i Svest jedno te isto?” Odgovor na ovo pitanje, kao što smo ranije diskutovali, leži u našem razumevanju kako su Ego i Svest različiti, ali međusobno povezani.

S. Frojd nas uči da Ego predstavlja centralnu figuru u našoj psihi, nešto što usklađuje naše primarno nesvesne impulse (Id) sa društvenim očekivanjima (SuperEgo). Svest, s druge strane, prema Serlu, predstavlja našu sposobnost da iskusimo i shvatimo sebe i svet oko sebe.

Dakle, dok su Ego i Svest usko povezani, oni nisu jedno te isto. Oni predstavljaju različite aspekte našeg bića, koji zajedno doprinose našem iskustvu sebe i sveta.

Drugo pitanje koje se postavlja je: “Zašto je razvijeni Ego najzdravija psihološka institucija?” Razvijeni Ego, kako S. Frojd ističe, je ključan za naše mentalno zdravlje jer nam omogućava da uspešno uskladimo naše unutrašnje impulse sa spoljašnjim zahtevima. Razvijeni Ego je prilagodljiv, otporan i svestan svojih ograničenja. Gofman, s druge strane, ističe kako naš Ego utiče na naše svakodnevne socijalne interakcije, pokazujući kako prilagodljivi i svestrani Ego može efikasno upravljati složenostima društvenog života.

Dakle, iako su Ego i svest različiti koncepti, oni zajedno formiraju suštinsku osnovu našeg mentalnog zdravlja. Razvijeni Ego i Svesno biće su ključne komponente našeg psihičkog i socijalnog blagostanja.

Kada govorimo o povezanosti Ega i Svesti, izazov leži u razumevanju njihove suštinske prirode. Naš Ego, kako S. Frojd naglašava, predstavlja naš unutrašnji glas, konstrukciju koja oblikuje i usmerava naše ponašanje, dok Svest pruža svest o sebi, svetu i našoj vezi s njim. Iako su ova dva koncepta tesno povezana, oni nisu identični. Dok Svest omogućava svakodnevno iskustvo sveta oko nas i našeg mesta u njemu, Ego predstavlja alat s kojim uspevamo da se prilagodimo tim iskustvima.

Prelazeći na drugo pitanje, “Zašto je razvijeni Ego najzdravija psihološka institucija?”, valja se osvrnuti na važnost Ega u održavanju naše mentalne stabilnosti. Ego nije samo središnji element našeg psihičkog bića, već je i ključan u uspostavljanju ravnoteže između naših unutrašnjih želja i spoljašnjih socijalnih pritisaka. Razvijeni Ego je onaj koji je sposoban da efikasno upravlja ovim balansom, omogućavajući nam da uspešno funkcionišemo unutar našeg društvenog okruženja.

Gofmanov doprinos ovoj temi dolazi u obliku njegovog koncepta “predstavljanja sebe”, gde se Ego pojavljuje kao ključna figura u oblikovanju naših društvenih identiteta. Naš Ego, kako Goffman naglašava, neprestano se prilagođava i mijenja kako bi se uklopio u različite socijalne situacije.

Sve ovo podvlači zašto je razvijeni Ego ključan za naše mentalno zdravlje. To je središnji mehanizam koji omogućava balansiranje između naših unutrašnjih želja i spoljašnjeg sveta, pružajući nam osnovu za efikasno funkcioniranje u društvu.

Da sumiramo.

Da li su Ego i svest jedno te isto? Ne, nisu. Iako su oba aspekta naše psihe, oni imaju različite funkcije i odražavaju različite aspekte našeg iskustva. Ego, prema S. Frojdovom modelu, služi kao posrednik između naših primalnih, nesvesnih impulsa (Id) i socijalnih i moralnih standarda (SuperEgo). Svest, prema Searleu, je naše subjektivno iskustvo sveta i sebe. Dakle, dok Ego reguliše naše ponašanje i identitet, svest nam omogućava da doživljavamo i interpretiramo ta iskustva.

Zašto je razvijeni Ego najzdravija psihološka institucija? Razvijeni Ego je esencijalan za naše mentalno zdravlje jer služi kao efikasan posrednik između naših unutrašnjih želja i potreba i spoljašnjih socijalnih očekivanja. On nam omogućava da se prilagodimo, komuniciramo i sarađujemo sa svetom oko nas na konstruktivan način. Kako Gofman naglašava, naš Ego nam takođe omogućava da efikasno upravljamo našim društvenim interakcijama, prilagođavajući naše ponašanje različitim socijalnim kontekstima.

--

--

Faustian_talos

Potaž filozofije, psihoterapije i snova. Ja pišem da ispraznim um a vi možete da čitate da ga ispunite. Ili se inspirišete. Na vama je.