U doba sveprisutnog digitalnog prostora i masovnih medija, identitet postaje fluidan koncept podložan stalnim promenama i redefinicijama. Kako Žak Lakan ističe, naše “ja” je formirano kroz interakciju sa simbolima i drugima (Lakan, 2006, “Écrits: The First Complete Edition in English”). U savremenom kontekstu, ove interakcije se sve više odvijaju u…

U srcu našeg bića leži misteriozno tkanje Svesti i Ega, koje se prepliće u neprestanom plesu percepcije i interakcije. Dva pitanja koja se pred nama postavljaju, “Da li su Ego i Svest jedno te isto?” i “Zašto je razvijeni Ego najzdravija psihološka institucija?” …

Tango jezika i nesvesnog Zamislimo dva transparentna plesača tanga. Transparentni u tome što nešto vidimo kroz njih ali ne znamo šta. Možemo znati šta samo ako pratimo paralelno i njihove pokrete. Zamislimo veće sudija. Vitgenštajn, Lakan i Fuko. Kako bi se ovaj proces i razgovor koji ga prati odvijao? Kada razmatramo kompleksnost ljudske komunikacije…

Da li ste se ikada osetili izgubljeno u sopstvenim mislima, zarobljeno u spirali strahova i anksioznosti koja vas drži budnima noću? Je l vam poznato to, naizgled virtuelno stanje? Možda ste se borili da pronađete smisao, da shvatite zašto se osećate onako kako se osećate, da pronađete svoju autentičnost. Ako…

Treći maj će zauvek biti dan obeležen užasnom tragedijom. Ova tragedija ne može naći krivca samo u roditeljskim autoritetima (perspektiva pozicije) niti samo u institucijama države (perspektiva opozicije). Ono što je važno istaknuti jeste društvena odgovornost. …

Perspektiva K. Jung i značaj koji on daje sramoti i krivici predstavljaju vedrinu u psihoterapijskom kosmosu. Osnivač analitičke psihologije je stava da su sramota i krivica univerzalne ljudske emocije i pokazatelji našeg duhovnog stanja. Za njega su to smernice. Kako? Zašto za K. Junga krivica i sramota nisu emocije koje…

Potraga za još jednim junakom nije dugo trajala. Na žalost ili sreću, junaci su svuda, samo treba da im pokažemo da hoćemo da ih saslušamo. Da njihove priče nisu bezvredne. Da mogu da inspirišu. Da mogu da podignu svest kako to političari kažu. …

Malo teorije S. Frojd je smatrao da su krivica i sramota ključni psiho-dinamizmi u psihoanalitičkoj teoriji. Prema njegovom gledištu, krivica i sramota su emocionalne reakcije koje proizlaze iz sukoba između instinktivnih želja, moralnih ograničenja i zahteva društva. On je definisao krivicu kao neprijatan osećaj koji proizlazi iz svesnog ili nesvesnog osećaja da…

Psiho-istorijska važnost vaskrsnuća Postoje i istorijski i teološki izazovi u definisanju realnosti vaskrslog Hrista. Vekovi rasprave da li je telo moglo ili nije, da oživi nam nisu doneli puno. Zato je naš put psihološki. Preciznije, psihoanalitički. Psihološki pristup religiji je zvanično ovo pitanje otvorio 1880te godine. Sigmund Frojd je otvorio vrata religiji i…